Интересантна је ствар која се десила у Сребреници. Ако изоставимо све
догађаје од почетка рата па до оног: јесте геноцид-није геноцид;
јесу побијени Муслимани у бици или нису; јесу побијени као заробљеници
или нису, неизоставни елемент Сребренице је да је она била заштићена
зона. Нормално, ту заштиту су обезбеђивале холандске НАТО снаге. За
време обезбеђивања није требало да пусте никога ни напоље а ни унутра, у
ту зону, у смислу ратних операција. Прво су хладно пуштали муслиманске
паравојне формације да несметано излазе из Сребренице и делују по
српским селима онако како су деловале. А онда су пустили српске снаге да
уђу у Сребреницу и делују онако како су деловале. Као неми посматрачи
чини се да није требало тамо ни да буду. Али су били!
Према најновијим америчко-руским сазнањима борба за Сререницу одвијала се управо око једног од најбогатијих налазишта зеолита
на свету, а који се налази на широј територији овог града. Оно је сада у
поседу Републике Српске. А то, да ли је Младић крив или није потпуно је
небитна ствар за оне који су целу ову ујудурму режирали. Изгледа да је
њима било најважније да налазишта остану у рукама Срба, јер муслиманске
државе које праве или већ имају атомску бомбу, нормално и атомске
реакторе, са тако огромном количином зеолита врло лако би могле да санирају сваку штету на својим постројењима у случају напада на њих.
Према непровереним вестима, то морам да напоменем, кружи информација да
је Јапану, после њихове катастрофе у атомској централи Фукушима
достављена већа количина, заправо онолика колика је довољна да би се
зеолитски прах помешан са бетоном искористио за санацију блокова који су
том приликом највише настрадали. Рекох, то су непроверене информације а
ако су истините, а према извештајима обавештајних служби јесу, то
значи да су педантни Јапанци у изузетно кратком времену санирали и
решили свој проблем.
У сваком случају, драго нам је што је то учињено.
Serbia is immensely grateful to Japan that he found himself as the only true and sincere friend to our people suffering ten years of sanctions and unjust war and their donations to schools, health care facilities such as medical devices and direct financial assistance and also in the restoration of transportation equipment, dilapidated and destroyed by the war. This generously offered hand much it meant and means to my people.
Када се десила катастрофа у атомској централи Чернобиљ, према
извештајима пристрасних медија, пола Европе је било контаминирано
(слична катастрофа се десила у Јапану, и јапанска атомска централа је била "јача" од Чернобиљске, загађеност је била просторно далеко мања).
Но, да оставимо по страни медијске и политичке шпекулације и да пређемо
на чињенице. Тада су еминентни научници предвиђали да ће зона око
Чернобиља, бар ужа, а у пречнику око 120км бити загађена десетинама
хиљада година и да никаквог живота неће бити. Но, сад имамо потпуно
другу слику. Западне туристичке агенције организују туристичке посете,
које су потпуно безопасне, залазе у град који је био напуштен, па чак и у
станове у зградама. Нико се не пита где је и кад је та погубна
радијација ишчезла - факат јесте! Совјетске власти су одмах по
катастрофи одлучиле да тињајући реактор уграде у бетонски бункер -
саркофаг. Добро познавајући својства зеолита, чије су резерве неисцрпне а
налазе се на територији Србије, транспортовале су исти на градилиште
тог бетонског чудовишта и у одговарајућој размери произвеле бетон од
зеолита и других компоненти и тако заувек отклониле опасност од
радијације по околину.
Таква услуга се не заборавља и за време санкција које су трајале 10
година, Србија је добијала гас и бензин по изузетно повољним ценама.
Неки кажу чак и џабе!
Сетите се да ли сте имали грејање у тих 10 година!
Сједињене Америчке Државе су имале намеру да своје пројектиле дугог
домета и радарске системе поставе у Пољској и Чешкој како би одатле могле
да спрече нападе ракета из Северне Кореје и Ирана!!! На Европу! А и на
САД! Такву преиспољну глупост могле су да пласирају на део светске
популације која није у стању да сабере 1 и 1. Сад ће као Кореја да
угрози стабилност у Европи са три ипо ракете чији је домет ту негде око
3.000км. Јасно је било да је овај систем требало да буде употребљен, у
одређеном моменту, за напад на Русију. Нормално, Руси су на то реаговали
и рекли су да ће и они да монтирају и поставе своје ракете и
системе.Дакле, та идеја која потиче још од Регана, није заживела и
Американци су од постављања тих ракета, пре отприлике месец ипо, коначно
одустали. И сад долази до једне врло занимљиве ситуације где руска
памет и лукавост долази до изражаја, а ево како: читамо у штампи и
гледамо на телевизији како ће Руси да продају Србији своје најмодерније
авионе и радарске системе! Сад, кобајаги, Србија има толико пара да то
може да купи, користећи руске кредите. Овај идиотлук код одређених
српских аналитичара пролази глатко (молим вас, 800 милиона евра руског
кредита који је намењен модернизацији железнице, наводно ће бити
употребљен за куповину авиона и радара).. Питање гласи: против кога ће
Србија да употреби то најмодерније наоружање и када?! Искусни
аналитичари констатују, а западни медији то сада већ и преносе да се ту
ради о колосалној руској, пажљиво испланираној тактици! Дакле, они
Србији неће продати то наоружање већ ће те летилице стационирати у
Србији, допуњујући га из месеца у месец, новим количинама, и на тај
начин створити, у срцу Европе, на најпогоднијем месту, управо онакав
штит какав су Американци планирали у Пољској и Чешкој. То најмодерније
наоружање биће лоцирано на неколико места у Србији и може послужити
Русима као нешто што се може назвати превентивним ударима у одређеном
моменту по стратешким циљевима у Европи.
Као што видимо, ова елегантна игра од изузетног значаја, могла је бити
реализована 1990.године, на потпуно исти начин од стране Американаца да
су имали памети.
Зар није Кушнер, француски лекар, политичар и дипломата, на конференцији за штампу, када га је један новинар упитао за ЖУТУ КУЋУ И ТРГОВИНУ ОРГАНИМА рекао: "Господине, Вама је место у лудници кад можете овакво питање да упутите!" Сад, кад је ствар отишла предалеко и када су неки од учесника већ осуђени - двојица на по 16 година, питам се а и вас питам где је место Кушнеру: у лудници где је слао новинара или на неком другом месту?!
Gračanica -- Francuski šef diplomatije Bernar Kušner
nazvao je ludakom novinara "Glasa Amerike" Budimira Ničića jer ga je
pitao o njegovom učešću u trgovini organima.
Bernar
Kušner, svojevremeno prvi administrator međunarodne zajednice na
Kosovu, posle bombardovanja NATO-a, izgubio je živce u Gračanici. Šefa
francuske diplomatije iznerviralo je novinarsko pitanje da li je čuo za
trgovinu organima kidnapovanih Srba sa Kosova i kako komentariše navode
njihove rodbine da je i sam umešan u taj zločin.
Kušner je
najpre novinaru rekao da je lud, a potom je negirao postojanje "žute
kuće" u Albaniji, u kojoj su, prema saznanjima medija, rađene ilegalne
operacije.
Poseta Gračanici pošla je naopako kada je dopisnik
“Glasa Amerike” Budimir NIčić, postavio pitanje o trgovini organima
kidnapovanih Srba.
“Trgovina organima. Da li ste vi bolesni?”,
upitao je Kušner uz glasan smeh i nastavio da se uvredljivim tonom
obraća novinaru “Glasa Amerike”.
“Da li vam ja ličim na nekoga
ko bi trgovao organima? Ludi ste, verujete u svakakve gluposti! Znači,
Rada i ja smo krali leševe da bismo prodavali organe”, kazao je Kušner.
“Šta je to žuta kuća? Koja žuta kuća? Zašto žuta?”, pitao je francuski
ministar. “Gospodine, Vi treba da se prekontrolišete. Dosta je bilo.
Nije bilo žute kuće, nije bilo trgovine organima. Ona je doktor kao i
ja, mislite li da smo to radili. Ljudi koji to kažu su nitkovi i ubice”,
poručio je Kušner. Novinar “Glasa Amerike“ Budimir Ničić uvređen Kušnerovim rečima.
"Gospodina Kušnera nisam želeo da provociram, već sam samo profesionalno radio svoj posao", rekao je Ničić Tanjugu.
"Kušnera sam, uz konstataciju da ga mnoge porodice kidnapovanih
optužuju za učešće u trgovini organima, pitao kakav je njegov odgovor na
to i kakav je njegov stav o takozvanoj žutoj kući. Onda me on pitao da
li sam bolestan i lud", dodao je izveštač "Glasa Amerike".
On je naglasio da je "pogođen i uvređen" Kušnerovim komentarom.
Podsetimo, novinarke Televizije B92 došle su do saznanja koja ukazuju da
su u mestu Burej, na severu Albanije, Srbima i nealbancima kidnapovanim
na Kosovu, vađeni organi koji su potom prodavani.
Albanske i
kosovske vlasti odbacile su takve navode ali su oni bili dovoljno
ozbiljni da zainteresuju i OEBS koji je ceo slučaj dodelio Diku Martiju,
koji od prošle godine vodi istragu po tom pitanju.
Slučajem “žuta kuća” bavi se i domaće tužilastvo za ratne zločine.
Иако се у медијима (у нашим никако) ретко спомињу жртве касетних бомби бачених на Србију, а обогаћених осиромашеним уранијумом, у штампи и на телевизији на западу свакодневно се наводе имена НАТО војника који од канцера болују и умиру, како они који су учествовали директно приликом агресије, тако и оних који се сада налазе на Косову у "мировној" мисији. Опште позната ствар је да су Косово и Метохија од стране НАТО-а највише бомбардовани, не рачунајући градове унутар Србије који су такође били жртве агресије. Нонсенс је да су у исто време на Косову биле и снаге српске војске - у једном моменту њихов број је био око 150.000. Жртве на страни НАТО "мировњака" од канцера су биле велике и све веће су како време пролази, а да не говоримо о шиптарима где је број оболелих огроман али се то из разумљивих разлога таји. Дакле, да закључимо: како је онда немерљиво мали проценат српских војника жртва тих "обогаћених" касетних бомби?!
Анализом америчких обавештајних служби и снимака са терена констатовано је да су војници српских јединица, сви до једног, око врата носили кесице у којима се налазио тај чудесни зеолит. Да не улазим у детаље које су информације добили од својих старешина како се и на који начин исти користи. Јер, он је и даље врхунска тајна института у коме се проучава а који се налази у непосредној близини Београда.
