Александар Александрович Блок

*   *   *

Прођоше године, ал' ти - све иста:

озбиљна, ведра, диван ти стас;

само ти коса помало блиста,

и у њој светли проседа влас.

А ја - над прашњавом хрпом књига,

погрбљен, висок старац, као ној - 

са једном мишљу, без брига,

гледам у смирени лик твој.

Да. Изменили се нимало нисмо.

Живимо, дишемо, к'о некад благо,

и, сећајућ' се, сачували смо

то легендарно време драго...

А прах му сјајни - у тамној урни је,

наш сјајни дух - у магли живој.

И сад све тише, све азурније - 

дише се прошлошћу на земљи сивој.