Водич за Србе почетнике

ВОДИЧ ЗА СРБЕ ПОЧЕТНИКЕ (1804 – 1941) - Слободан Турлаков

Београд 1999.

• 1804. 2. фебруара, у Орашцу (близу Аранђеловца) објављен је почетак Првог српског устанка, и изабран за вожда Ђорђе Петровић – Карађорђе. 
• 1815. на Цвети, 11. априла, у Такову, дигнут је Други устанак, а за војводу изабран књаз Милош Обреновић, који том приликом рече: Ево мене, ето вас, рат Турцима! 
• 1830, 30. новембра, Први султанов хатишериф, по ком је Србија добила право на унутрашњу аутономију, а Милош, бератом, наследну титулу књаза. 
• 1832. Самоуоправа наше цркве. 
• 1832. Почетак рада државне штампарије у Београду. 
• 1833. Други султанов хатишериф. 
• 1834. 5. јануара, Прве новине: Новине сербске у Крагујевцу, одакле су премештене у Београд, са првим бројем 10. јула 1835. 
• 1835. Сретењски Устав. 
• 1838. Турски Устав, донет 10/12. дец. 
• 1839, 1. јуна, Милошева абдикација. 
• 1842, Александар Карађорђевић постао кнез. 
• 1844. Гарашаниново Начертаније. 
• 1844, 10. маја, Основан Народни музеј, на иницијативу Јована Стерије Поповића, начелника Министарства просвете. 
• 1848/49. Мађарска буна или Српски покрет у Војводини. 
• 1856. Париски мир. 
• 1858. Светоандрејска скупштина у Београду, и повратак Обреновића. 
• 1866. Уједињена Омладина Српска (УОС). 
• 1867, 6. априла, Ослобођење градова – тврђава (Београд, Смедерево, Кладово, Шабац) од турске посаде. 
• 1867, Смењивање Илије Гарашанина. 
• 1868, 29. маја, Убиство кнеза Михаила, у Кошутњаку. 
• 1869. Намеснички Устав. 
• 1872. Ступање на престо пунолетног кнеза Милана Обреновића. 
• 1875. Невесињски устанак. 
• 1876, 18. јуна: Први рат против Турске. 
• 1876, 2. августа, рођен престонаследник, Александар, у Београду. 
• 1877. 2. децембра, Почетак другог рата против Турака. 
• 1878. Берлински конгрес и независност Србије. 
• 1879. Враћена аутокефалност српској православној цркви. 
• 1881. Оснивање странака: Напредне и Народно радикалне, а потом и Либералне. 
• 1881. Тајна конвенција са Аустријом. 
• 1882, 22. фебруара, Проглашење краљевине. 
• 1882, 11. октобра, Први атентат на краља Милана. 
• 1883. Тимочка буна. 
• 1884, 20. августа, пуштен у рад савски железнички мост. 
• 1885. Рат са Бугарском и пораз на Сливници. 
• 1886. Оснивање Српске академије наука. 
• 1888. Нови Устав. 
• 1889. Абдикација краља Милана. 
• 1889. Прва влада радикала. 
• 1889, 29. маја, повратак митрополита Михаила у земљу. 
• 1891, 10. фебруара, прва влада Николе Пашића. 
• 1891. Сукоб краљевих родитеља достиже размере афере. 
• 1891, 21. јула, Краљ Александар, са Ристићем и Пашићем, у Русији. 
• 1893, 1. априла, државни удар краља Александра. 
• 1894, 9. јануара, повратак краља Милана у земљу. 
• 1894, 9. маја, укидање Устава 1888. 
• 1895/96. Рад владе Стојана Новаковића на српској пропаганди у Старој Србији и Македонији. 
• 1896, 15. јуна, долазак кнеза Николе у Београд. 
• 1896, 17. децембра, пад Новаковићеве владе. 
• 1896, 17. децембра, опет Симићева влада. 
• 1897. Влада др Владана Ђорђевића. 
• 1899, 24. јуна, Ивањдански атентат на краља Милана. 
• 1900, 23. јула, венчање краља Александра са Драгом Машин. 
• 1901, 29. јануара, смрт краља Милана у Бечу. 
• 1901, 6. априла, краљ Александар је даровао народу нови устав. 
• 1901/02. Фузионашке, радикалско – напредњачке владе. 
• 1902, 24/25. марта, укидање Устава 1901, и његов повратак у оптицај. 
• 1903, 29. маја, после једног часа у поноћ, убијени краљ и краљица. 
• 1903, 6. јуна, писмо Чеде Мијатовића из Лондона. 
• 1903, 2. јуна, укинут Устав из 1901, и враћен Устав из 1888. 
• 1903, 5. јуна, влада проглашава нови Устав. 
• 1903, 12. јуна, преузимање краљевске власти од стране краља Петра.
• 1903, 2. јули, Илиндански устанак у Македонији. 
• 1903, августа, Побуна нишког гарнизона против завереника. 
• 1903, 26. августа, Пашићева „Посланица радикалима”. 
• 1904, 8. септембра. Крунисање краља Петра у Београду. 
• 1904, 27. новембра, Никола Пашић опет председник владе. 
• 1904, 12. јануара, покренут дневни лист Политика, главни уредник Владислав Рибникар у сарадњи са братом Дарком. 
• 1905, 27 фебруара, Велика школа прераста у београдски Универзитет. 
• 1906, 30. маја, пензионисање главних завереника. 
• 1906. Почетак царинског рата са Аустроугарском. 
• 1908. Арнаутска буна. 
• 1908, 23. септембра, Аустроугарска објавила анексију Босне и Херцеговине. 
• 1909, 15. марта, абдикација престонаследника Ђорђа. 
• 1911, 9. маја, основана организација „Уједињење или смрт”, популарно звана – Црна рука. 
• 1912, 6. октобра, почео рат са Турском. 
• 1913, 17. јуна, почетак рата са Бугарском. 
• 1913, 28. јула, Букурештанским миром завршен је балкански рат. 
• 1913/14. Успостављање државне власти у новим крајевима. 
• 1914, 11. јуна абдикација краља Петра. 
• 1914, 15. јуна, Сарајевски атентат, погибија аустроугарског престолонаследника Фердинанда. 
• 1914, 10. јула, нота Аустроугарске српској влади. 
• 1914, 15. јула, Аустроугарска објава рата Србији. 
• 1914, од 30. јула до 11. августа, Церска битка и протеривање Аустријанаца преко Дрине и Саве. 
• 1914, 20. новембра – 3. децембра, Колубарска битка. 
• 1914, 22. новембра, формирана коалициона влада у Нишу. 
• 1914, 24. новембра, Нишка декларација. 
• Децембра 1914 – септембра 1915, Ни мир, ни рат у Србији. 
• 1915, 13. априла, Лондонски тајни уговор Савезника са Италијом. 
• 1915, 18. априла, у Паризу створен Југословенски одбор (ЈО). 
• 1915, 23. септембра, немачки напад на Србију, под командом генерала Макензена. 
• 1915, 3. децембра, обрачун регента и Пашића са Врховном командом у Скадру. 
• 1915/1918. Србија под окупацијом. 
• 1916, Солунски фронт. 
• 1917. Солунски процес (20. марта до 23. маја 1917) против пук. Драгутина Димитријевића – Аписа и његових другова, и пад коалиционе Пашићеве владе. 
• 1917. Крфска декларација. 
• 1918, 2. септембра, Пробој солунског фронта. 
• 1918, 25. септембра (8. октобра), стварање Народног Већа у Загребу и проглашење 16. октобра (29. октобра) 1918. Државе Срба, Хрвата и Словенаца из бивше А/У, у Загребу. 
• 1918, 27. октобра, Женевска декларација. 
• 1918. Српске земље (узалудно) траже уједињење са Србијом. 
• 19. новембра/1. децембра 1918. Проглашење Краљевине СХС у Београду. 
• Дана 15. јануара 1919, уведен је нов календар на целој територији Краљевине СХС, па је 15. јануар 1919. постао  28. јануар 1919. Дотле су сви датуми у овом Водичу рачунати по старом календару.
• 1919/1922. Побуна Арбанаса. 
• 1919, 15–16. фебруара, У Сарајеву основана прва југословенска странка под именом „Демократска заједница”. 
• 1919, 20. априла, основана Комунистичка партија Југославије (КПЈ). 
• 1919, мај, Усташа – Хрватски ослободилачки покрет. 
• 1920, 21. јануара, оснивање Републиканске странке у Београду. 
• 1920, 28 новембра, избори за Уставотворну скупштину. 
• 1921, 28. јуна, Видовдански Устав. 
• 1921, 16. августа, смрт краља Петра. 
• 1921, 18. децембра, први број дневног листа „Време”. 
• 1921 – 1929. Видовдански _______Устав, на делу. 
• 1922, 8. јуна, венчање краља Александра са румунском принцезом Маријом (Мариолом). 
• 1923, 6. септембра, рођење престонаследника Петра, у Београду. 
• 1924. марта, основана Прибићевићева Самостална демократска странка. 
• 1925. Радићева странка у влади. 
• 1926, 10. децембра, смрт Николе Пашића у Београду. 
• 1928, 20. јуна, атентат Пунише Рачића у Народној Скупштини. 
• 1929, 6. јануара, укидање Видовданског Устава. 
• 1931, 3. септембра, октроисани Устав Краљевине Југославије. 
• 1933, августа, Југословенска национална странка (ЈНС). 
• 1934, 9. октобра, убијен краљ Александар у Марсеју. 
• 1934/1941. Кнез Павле као регент. 
• 1935/1939. Влада Милана Стојадиновића. 
• 1939, 23. августа, Споразум Цветковић – Мачек, стварање Бановине Хрватске. 
• 1941. 25. марта, потписивање Тројног пакта од стране Југославије. 
• 1941, 27. марта, „Боље рат – него пакт!” Долазак краља Петра II на престо, влада генерала Симовића. 
• 1941. Улога патријарха Гаврила. 
• 1941, 6. априла, напад Немачке на Југославију и слом Југославије.