Најновија афера око прислушкивања у основи има техничко - технолошко - политички аспект. Јер, зашто би се чудили што нам прислушкују председника, премијера, министра одбране и друге када је то одувек била, ако не видео онда аудио игрица. Поготово у ово време када сваки од нас може слободно да купи било најједноставнију прислушну бубицу, било мали центар - или велики ако се ради о великој земљи тј. обавештајној организацији где се терминали аутоматски укључују на одређене кључне речи или имена. У осталом, ако вам није скупо, и ви можете да скокнете до Токија и да у делу града који носи назив Аки Хабара купите најмодерније прислушне уређаје и да прислушкујете свакога и све што вас интересује. Тако ћете доћи до података који вас интересују или вас уопште не интересују.
Међутим, поставља се питање како је могуће да је на 22 контролисана објекта Републичког хидрометеоролошког завода инсталирано више од 500 антенских уређаја непознатих власника и нејасног порекла. Свима је познато да је мобилне телефоне и преко њих њихове власнике изузетно лако прислушкивати и пратити, што наравно неспособним обавештајним службама не доноси одговарајуће и очекиване резултате. Узгред, један куриозитет: мобилна и фиксна телефонија у Србији се слуша и прислушкује из британске базе на Кипру и из америчке базе Менвид Хил у Великој Британији, као и из суседних нам држава. Тржиште радне снаге обавештајно-контраобавештајног особља препуно је способних и мање способних кадрова који ће за релативно мале паре од 100 евра па надаље радити посао за озбиљне обавештајне службе као и за приватне газде. Међутим, оно што је најбитније у целој ствари јесте наивност у прилазу слушања председника Србије и осталих високих функционера. Јер, извесно је да о великим потезима који су у интересу или против интереса Србије сигурно неће телефоном разговарати. Али не лези враже, како то наш народ каже, и ћорава кока може да убоде зрно. Сетимо се једног од највећих руских обавештајаца Абела који је годинама радио у Сједињеним Америчким Државама, конкретно у Њујорку и који је тешком муком долазио до америчких тајних војних података. Обавештења је преносио својој вези у руској амбасади позивајући увек из јавних телефонских говорница. Све до једне кишне и хладне вечери када га је мрзело да изађе и покисне па је своју везу позвао са фиксног телефона из стана за којим је америчка обавештајна служба до тада безуспешно трагала. И то је био крај искусног Абела!
Верујем да председник Србије, премијер а и остали неће направити сличну грешку.
Нема коментара:
Постави коментар