Водич за Србе почетнике

ВОДИЧ ЗА СРБЕ ПОЧЕТНИКЕ (1804 – 1941) - Слободан Турлаков

Београд 1999.

• 1804. 2. фебруара, у Орашцу (близу Аранђеловца) објављен је почетак Првог српског устанка, и изабран за вожда Ђорђе Петровић – Карађорђе. 
• 1815. на Цвети, 11. априла, у Такову, дигнут је Други устанак, а за војводу изабран књаз Милош Обреновић, који том приликом рече: Ево мене, ето вас, рат Турцима! 
• 1830, 30. новембра, Први султанов хатишериф, по ком је Србија добила право на унутрашњу аутономију, а Милош, бератом, наследну титулу књаза. 
• 1832. Самоуоправа наше цркве. 
• 1832. Почетак рада државне штампарије у Београду. 
• 1833. Други султанов хатишериф. 
• 1834. 5. јануара, Прве новине: Новине сербске у Крагујевцу, одакле су премештене у Београд, са првим бројем 10. јула 1835. 
• 1835. Сретењски Устав. 
• 1838. Турски Устав, донет 10/12. дец. 
• 1839, 1. јуна, Милошева абдикација. 
• 1842, Александар Карађорђевић постао кнез. 
• 1844. Гарашаниново Начертаније. 
• 1844, 10. маја, Основан Народни музеј, на иницијативу Јована Стерије Поповића, начелника Министарства просвете. 
• 1848/49. Мађарска буна или Српски покрет у Војводини. 
• 1856. Париски мир. 
• 1858. Светоандрејска скупштина у Београду, и повратак Обреновића. 
• 1866. Уједињена Омладина Српска (УОС). 
• 1867, 6. априла, Ослобођење градова – тврђава (Београд, Смедерево, Кладово, Шабац) од турске посаде. 
• 1867, Смењивање Илије Гарашанина. 
• 1868, 29. маја, Убиство кнеза Михаила, у Кошутњаку. 
• 1869. Намеснички Устав. 
• 1872. Ступање на престо пунолетног кнеза Милана Обреновића. 
• 1875. Невесињски устанак. 
• 1876, 18. јуна: Први рат против Турске. 
• 1876, 2. августа, рођен престонаследник, Александар, у Београду. 
• 1877. 2. децембра, Почетак другог рата против Турака. 
• 1878. Берлински конгрес и независност Србије. 
• 1879. Враћена аутокефалност српској православној цркви. 
• 1881. Оснивање странака: Напредне и Народно радикалне, а потом и Либералне. 
• 1881. Тајна конвенција са Аустријом. 
• 1882, 22. фебруара, Проглашење краљевине. 
• 1882, 11. октобра, Први атентат на краља Милана. 
• 1883. Тимочка буна. 
• 1884, 20. августа, пуштен у рад савски железнички мост. 
• 1885. Рат са Бугарском и пораз на Сливници. 
• 1886. Оснивање Српске академије наука. 
• 1888. Нови Устав. 
• 1889. Абдикација краља Милана. 
• 1889. Прва влада радикала. 
• 1889, 29. маја, повратак митрополита Михаила у земљу. 
• 1891, 10. фебруара, прва влада Николе Пашића. 
• 1891. Сукоб краљевих родитеља достиже размере афере. 
• 1891, 21. јула, Краљ Александар, са Ристићем и Пашићем, у Русији. 
• 1893, 1. априла, државни удар краља Александра. 
• 1894, 9. јануара, повратак краља Милана у земљу. 
• 1894, 9. маја, укидање Устава 1888. 
• 1895/96. Рад владе Стојана Новаковића на српској пропаганди у Старој Србији и Македонији. 
• 1896, 15. јуна, долазак кнеза Николе у Београд. 
• 1896, 17. децембра, пад Новаковићеве владе. 
• 1896, 17. децембра, опет Симићева влада. 
• 1897. Влада др Владана Ђорђевића. 
• 1899, 24. јуна, Ивањдански атентат на краља Милана. 
• 1900, 23. јула, венчање краља Александра са Драгом Машин. 
• 1901, 29. јануара, смрт краља Милана у Бечу. 
• 1901, 6. априла, краљ Александар је даровао народу нови устав. 
• 1901/02. Фузионашке, радикалско – напредњачке владе. 
• 1902, 24/25. марта, укидање Устава 1901, и његов повратак у оптицај. 
• 1903, 29. маја, после једног часа у поноћ, убијени краљ и краљица. 
• 1903, 6. јуна, писмо Чеде Мијатовића из Лондона. 
• 1903, 2. јуна, укинут Устав из 1901, и враћен Устав из 1888. 
• 1903, 5. јуна, влада проглашава нови Устав. 
• 1903, 12. јуна, преузимање краљевске власти од стране краља Петра.
• 1903, 2. јули, Илиндански устанак у Македонији. 
• 1903, августа, Побуна нишког гарнизона против завереника. 
• 1903, 26. августа, Пашићева „Посланица радикалима”. 
• 1904, 8. септембра. Крунисање краља Петра у Београду. 
• 1904, 27. новембра, Никола Пашић опет председник владе. 
• 1904, 12. јануара, покренут дневни лист Политика, главни уредник Владислав Рибникар у сарадњи са братом Дарком. 
• 1905, 27 фебруара, Велика школа прераста у београдски Универзитет. 
• 1906, 30. маја, пензионисање главних завереника. 
• 1906. Почетак царинског рата са Аустроугарском. 
• 1908. Арнаутска буна. 
• 1908, 23. септембра, Аустроугарска објавила анексију Босне и Херцеговине. 
• 1909, 15. марта, абдикација престонаследника Ђорђа. 
• 1911, 9. маја, основана организација „Уједињење или смрт”, популарно звана – Црна рука. 
• 1912, 6. октобра, почео рат са Турском. 
• 1913, 17. јуна, почетак рата са Бугарском. 
• 1913, 28. јула, Букурештанским миром завршен је балкански рат. 
• 1913/14. Успостављање државне власти у новим крајевима. 
• 1914, 11. јуна абдикација краља Петра. 
• 1914, 15. јуна, Сарајевски атентат, погибија аустроугарског престолонаследника Фердинанда. 
• 1914, 10. јула, нота Аустроугарске српској влади. 
• 1914, 15. јула, Аустроугарска објава рата Србији. 
• 1914, од 30. јула до 11. августа, Церска битка и протеривање Аустријанаца преко Дрине и Саве. 
• 1914, 20. новембра – 3. децембра, Колубарска битка. 
• 1914, 22. новембра, формирана коалициона влада у Нишу. 
• 1914, 24. новембра, Нишка декларација. 
• Децембра 1914 – септембра 1915, Ни мир, ни рат у Србији. 
• 1915, 13. априла, Лондонски тајни уговор Савезника са Италијом. 
• 1915, 18. априла, у Паризу створен Југословенски одбор (ЈО). 
• 1915, 23. септембра, немачки напад на Србију, под командом генерала Макензена. 
• 1915, 3. децембра, обрачун регента и Пашића са Врховном командом у Скадру. 
• 1915/1918. Србија под окупацијом. 
• 1916, Солунски фронт. 
• 1917. Солунски процес (20. марта до 23. маја 1917) против пук. Драгутина Димитријевића – Аписа и његових другова, и пад коалиционе Пашићеве владе. 
• 1917. Крфска декларација. 
• 1918, 2. септембра, Пробој солунског фронта. 
• 1918, 25. септембра (8. октобра), стварање Народног Већа у Загребу и проглашење 16. октобра (29. октобра) 1918. Државе Срба, Хрвата и Словенаца из бивше А/У, у Загребу. 
• 1918, 27. октобра, Женевска декларација. 
• 1918. Српске земље (узалудно) траже уједињење са Србијом. 
• 19. новембра/1. децембра 1918. Проглашење Краљевине СХС у Београду. 
• Дана 15. јануара 1919, уведен је нов календар на целој територији Краљевине СХС, па је 15. јануар 1919. постао  28. јануар 1919. Дотле су сви датуми у овом Водичу рачунати по старом календару.
• 1919/1922. Побуна Арбанаса. 
• 1919, 15–16. фебруара, У Сарајеву основана прва југословенска странка под именом „Демократска заједница”. 
• 1919, 20. априла, основана Комунистичка партија Југославије (КПЈ). 
• 1919, мај, Усташа – Хрватски ослободилачки покрет. 
• 1920, 21. јануара, оснивање Републиканске странке у Београду. 
• 1920, 28 новембра, избори за Уставотворну скупштину. 
• 1921, 28. јуна, Видовдански Устав. 
• 1921, 16. августа, смрт краља Петра. 
• 1921, 18. децембра, први број дневног листа „Време”. 
• 1921 – 1929. Видовдански _______Устав, на делу. 
• 1922, 8. јуна, венчање краља Александра са румунском принцезом Маријом (Мариолом). 
• 1923, 6. септембра, рођење престонаследника Петра, у Београду. 
• 1924. марта, основана Прибићевићева Самостална демократска странка. 
• 1925. Радићева странка у влади. 
• 1926, 10. децембра, смрт Николе Пашића у Београду. 
• 1928, 20. јуна, атентат Пунише Рачића у Народној Скупштини. 
• 1929, 6. јануара, укидање Видовданског Устава. 
• 1931, 3. септембра, октроисани Устав Краљевине Југославије. 
• 1933, августа, Југословенска национална странка (ЈНС). 
• 1934, 9. октобра, убијен краљ Александар у Марсеју. 
• 1934/1941. Кнез Павле као регент. 
• 1935/1939. Влада Милана Стојадиновића. 
• 1939, 23. августа, Споразум Цветковић – Мачек, стварање Бановине Хрватске. 
• 1941. 25. марта, потписивање Тројног пакта од стране Југославије. 
• 1941, 27. марта, „Боље рат – него пакт!” Долазак краља Петра II на престо, влада генерала Симовића. 
• 1941. Улога патријарха Гаврила. 
• 1941, 6. априла, напад Немачке на Југославију и слом Југославије. 

Драганов пост први

Ево како холандска новинарка, анонимна код нас, а претпостављам да је изузетно цењена у тој цивилизованој земљи, њено име је Никол Лукас, ево како она види Новака Ђоковића који је већ две године на челу АТП листе где нема ни једног Американца, ни једног Енглеза, о Холанђанима да и не говоримо. Она каже дословце овако: „На сваком кораку Ђоковић наглашава одакле је и беспотребно истиче патриотизам“. Интересантно размишљање, поготово када се има у виду да у сваком америчком филму видимо на свакој згради, свакој шупи, свакој гаражи америчку заставу. То никоме не смета а понајмање новинарки Лукас. Изузетна количина гнева, сарказма и минимизирања успеха који су остварени у условима далеко од идеалних недвосмислено указују да тај злонамерни напис о Новаку Ђоковићу потиче из неког центра моћи. А ми знамо где је центар моћи, је л' тако?! Јер они сами кажу да су најмоћнији, најбољи, најлепши, најзлочиначкији... Није далеко од истине да је тај текст и наручен! Дотична новинарка даље констатује да је он несумњиво талентован, баш јој хвала што је то успела да увиди али да није галантан, значи није јој поклонио цвеће а о неким другим стварима да и не говоримо. Каже да није добро васпитан! Пазите, није добро васпитан! А она је добро васпитана кад овако може да пише о једном младићу који је идол не само у Србији, што је сасвим логично него код свих младих у целом свету. Пазите даље, каже овако: „У осталом, потиче из нецивилизованог дела света. Његови родитељи и навијачи не знају за правила понашања на тениским стадионима!“ Колико се ја сећам, а ево сада ћу да цитирам једног другог новинара који је дословце рекао овако, драга госпођо Лукас: „Са не малим запрепашћењем смо у овогодишњем финалу отвореног првенства Америке  били сведоци крајње нецивилизованог понашања“, то смо видели и слушали, дакле били смо сведоци несхватљивог звиждања и добацивања публике нашем Новаку Ђоковићу. Чињеница је и да не треба бежати од тога да српски спортисти већ дуже времена генерално нису обожавани на западу.  Нису, не воле их! Разлог томе је вероватно и светска политика која користи сваку прилику да путем моћних медија своје спортисте хвали и глорификује па макар то било првенство у кликеру, док такмичаре из такозваног трећег света, а ми припадамо том трећем свету што са поносом констатујем, непрестано деградирају. Међутим, госпођа Лукас, ја не знам како дотична изгледа, а и не бих волео да је упознам, она коментарише и Ђоковићев физички изглед. Она га описује као човека са кошчатом лобањом, кукастим носом и црном косом попут лешинара – па сигурно да је црна коса а не плава или жута или риђа! Пазите! Па колика је та количина мржње упућена том младом успешном човеку! У холандским медијима појавило се чак и мишљење једног психијатра који тврди да се Ђоковић посветио тенису због жеље да доминира! Па зашто би се посветио? Да заради новац? То је урадио! Да буде најбољи? Па и то је утрадио! Да доминира? Па да доминира! Што тај психијатар није ухватио рекет да игра тенис? Зашто он као лекар и психијатар није успео да доминира у том медицинском свету? Према томе, драга Холанђанко која си наводно из цивилизоване земље, не замерам ти што сте први прихватили геј бракове, људи се воле па зашто да не,  а и ово говорим због тога да ме не би оцрнили како сам ето ја расиста. Међутим, у тој цивилизованој земљи, као да смо заборавили оног Холанђанина, а није једини, који је побио петоро или шесторо деце, закопао их у дворишту а при том их је сексуално искористио пре него што их је убио. Уосталом, и дан-данас холандске новине су пуне сличних случајева, чудно, као да у томе уживају. Не само да чине него да и читају о томе. Међутим, оно што је најстрашније је то што је у тој цивилизованој земљи по закону дозвољено полно општити са децом од дванаест година. Не испод, замислите, не испод дванаест година. Значи деца од дванаест година могу да буду предмет сексуалног акта.  Иако је било предлога у холандском Парламенту да се изгласа закон да се та граница помери на десет година. Ако овако наставе имаће права да силују децу и у мајчиној утроби како би задовољили своје цивилизоване страсти. Ово су голе чињенице, узмите холандски закон и прочитајте га, они то јавно износе – ето шта вам је демократија. Све је то ноормално и цивилизовано а Ђоковић који се бави једним здравим индивидуалним спортом, и  долази из једне  земље која постоји као таква исто ако не и дуже него Холандија и која негује морал, поштење и људске вредности је некултуран, нецивилизован. Толико о Ђоковићу, по други пут прваку света који је уз велику борбеност и српски шарм успео да декласира Федерера у Лондону.